Uncategorized

Kako postati milioner u 10 koraka

Svako bi želeo da bude milioner. To je van sumnje. Ne zna medjutim svako  na koji tačno način to može da postigne, osim da igra loto i ima neverovatno sreće. Iako ne postoji „recept“ za „postati milioner“, nudimo vam deset jednostavnih, realnih i mogućih koraka koji vas mogu odvesti tom cilju, ili vas barem njemu približiti.

1. Sama želja da se bude bogat vas verovatno nigde neće odvesti. Osim ponekad u kriminal, ili u depresiju. Morate biti spremni da se dignete sa kauča i uradite nešto u vezi toga. Budite spremni da ucite iz iskustva na dugom putu dostizanja svojih želja.

2. Postavite ciljeve koje želite postici kao i konkretne rokove za njihovo ostvarivanje. To ce vam biti mera vaseg delovanja. Jako je vazno da postavite sebi ostvarive ciljeve. Njihovo odsustvo moze biti demotivišuce.

3.Napravite plan. Lepo je imati ciljeve ali se oni neće sami po sebi ispuniti. Morate napraviti konkretan plan delovanja i biti spremni na uporan rad shodno tom planu. Zapamtite, ukoliko ne planirate, planirate da zakažete

4.Stvarajte mrežu kontakata koji ce vam biti potencijalni poslovni partneri. To mogu biti potencijalni dobavljači, kupci. Uspostavite vezu sa tim ljudima i pomažite se – to je u obostranom interesu i tako im stvar morate i predstaviti.

5.Budite štedljivi. Stegnite kaiš i racionalno trošite novac, pogotovu u početku. Uvek čuvajte ponešto novca za svaki slučaj. Ukoliko imate uspeha u početku, investirajte u dalji razvoj vašeg posla a ne u luksuz, inače vas čeka sudbina kratkog uspona i brzog pada.

6.Cenjkajte se. Trudite se uvek da postignete sto bolju pogodbu za sebe tako sto ćete na primer sniziti cenu dobavljanja robe. Nemate šta da izgubite a možete uštedeti puno.

7.Neka novac radi za vas. Mudro ga trošite reinvestirajuci ga u druge oblasti, na primer u investicione fondove, stanogradnju.

8.Dajte sebi oduška. Ali uvek imajte na umu da umesto da traćite vreme ispred malog ekrana, možete ga utrošiti na mnogo produktivniji način. Provodite vreme sa porodicom.

9.Neprestano učite i usavršavajte se. Nova znanja će vam svakako biti od koristi, odnosno neophodna za nastavak uspešnog poslovanja. Uslovi poslovanja se u današnje vreme neprestano i brzo menjaju, pratite ih. Informišite se o proizvodima, novim tehnologijama, budite uvek u toku.

10.Uživajte u tome sto radite i učinite da drugi vide vaš entuzijazam. To će vam biti veliki bonus. Od vas zavisi vaš uspeh.

 

 

adminKako postati milioner u 10 koraka
read more

Marihuana (kanabis) pomaže u problemima vezanim za holesterol i dijabetes?

Kanabis
Marihuana utiče na holesterol i dijabetes tako što, sudeći po skorijim istraživanjima, njeni sastojci kanabidiol i tetrahidrokanabinol (THC) imaju uticaj na apetit – smanjuju ga i kontrolišu osetljivost telesnih masti na insulin, povećavajući količinu sagorele energiju u organizmu.

Ovo su preliminarni rezultati istraživanja grupe naučnika koji sprovode klinička ispitivanja efekta marihuane na osobe koje pate od metaboličkog sindroma, specifičnog stanja koje podrazumeva istovremeno prisustvo dijabetesa, visokog krvnog pritiska i gojaznosti, čime je znatno povećan rizik ok kardiovaskularnih bolesti.

Istraživanje je sprovedeno u Velikoj Britaniji pomoću niza analiza, koje su pokazale da kanabidiol i tetrahidrokanabinol pomažu u tretiranju dijabetesa tipa dva i u samnjenju nivoa holesterola u krvi i masnih naslaga oko unutrašnjih organa (npr. jetre).

Utvrđeno je da THC i kanabidiol ubrzavaju metabolizam kod životinja. Pored toga, THC povećava osetljivost na dejstvo insulina, štiteći ćelije koje ga proizvode i dozvoljavajući da funkcionišu duže i efikasnije.

Ohrabreni ovim rezultatima i dostignućima, započeli su istraživanje na čoveku koristeći kanabis, koja su uključivala 200 ispitanika.

Marihuana je uzgajana u posebnim plastenicima na jugu Engleske, iako je njena upotreba zakonom zabranjena. U dogovoru sa jednom farmaceutskom kućom uzgajane su vrste koje imaju u sebi različite spojeve kanabinoida, sastojka koji je i ranije korišćen za pravljenje lekova protiv multiple skleroze i epilepsije.

U nekim zemljama upotreba kanabisa je odobrena (npr. Italija), kao sredstvo protiv bolova.

 

adminMarihuana (kanabis) pomaže u problemima vezanim za holesterol i dijabetes?
read more

Zanimljive činjenice koje verovatno niste znali – naučite ih i oduševite sagovornike

Ovo su neke od najzanimljivijih činjenica do kojih se može doći, i koje mogu pomoći da oduševite sagovornika.

–          Na Novom Zelandu nema zmija!

–          Da li ste znali da Diznilend ne prodaje žvake? Walt Disney nije želeo da gosti imaju neprijatnosti tako što bi im se za djon zalepila bačena žvaka kupljena u parku;

–          Žirafe mogu bez vode duže od kamila;

–          Većina ljudi koja čuje reč „zevati“ počinje da oseća potrebu za zevanjem;

–          Da bi leptir mogao da leti mora imati telesnu temperaturu od minimum 30°C;

–          Prva partija šaha je po dostupnim podacima odigrana u severnoj Indiji;

–          U SAD, uputstvo za zaposlene odseka za prikupljanje Unutrašnje Poreske Službe ima intstrukcije o tome kako zaposleni da prikupljaju porez nakon nuklearnog rata!

–          Veverice zaborave gde su sakrile 50% lešnika koje su sakupile

–          Hladno vreme čini da nokti na prstima brže rastu;

–          Samo ljudi plaču zbog emocija;

–          Najčešće lično ime na svetu je – Mohamed;

–          Prosečnoj osobi je potrebno oko 7 minuta da zaspi;

–          Otprilike 1 osoba na svakih 2 miliona ljudi će umreti od pada sa kreveta;

–          Poznata katolička katedrala Notr Dam u Parizu gradjena je oko 400godina! Od 1015.-1439.godine;

–          Ukoliko čovekov stomak ne proizvede novi sloj sluzokože svakih dve nedelje svariće sam sebe;

–          75% svetskog stanovništa se pere pod tušem odozgo na dole – glava prvo, noge poslednje;

–          Otprilike 1/5 svih publikacija u Japanu su stripovi;

–          Četiri od pet ljudi starijih od 100 godina su žene;

–          Jedina životinja sa četiri kolena je slon;

–          Pilule za kontrolu radjanja takodje deluju i na gorile;

–          Toyota automobil se pravi za 13 sati, Rols Roys za 6 meseci;

–          Automobil srednje veličine koji se proizvede danas zagadjuje 5% od onog automobila koji je pravljen pre 50. godina;

–          Za potpuno zaustavljanje napunjenog super-tankera koji se kreće normalnom brzinom potrebno je 20 minuta;

–          Oko ostrige veće je od njenog mozga;

–          Lav može da se pari oko 50 puta dnevno!

–          Godišnje je vise ljudi ubijeno od strane magaraca nego u avionskim nesrećama;

–          Mrtva koža čini većinu prašine u vašoj kuci;

–          Rak pluća je bolest od koje je umro prvi vlasnik Marlboro’s kompanije;

–          Puževi mogu da spavaju ido tri godine;

–          16. Decembra 1811. godine, velika Misisipi reka počela je da teče unazad usled jakog zemljotresa;

–          722. milje je dugačka metro mreza grada Nju Jorka;

adminZanimljive činjenice koje verovatno niste znali – naučite ih i oduševite sagovornike
read more

Laserski navodjeni i samostalno navodjeni meci razvijeni pri Sandia Labs

U Sandia Nacionalnim Laboratorijama stručnjaci za oružje su stvorili minijaturni samo-navodeći sistem za municijske sisteme. Nakon tri godine rada na ovom projektu, prototip metka nas vodi još jedan korak napred ka narednoj generaciji oružane tehnologije.

Tehnologija je napredovala do tačke kad je moguće laserski navesti pedesetokalibarski metak. Inženjeri veruju da će nam uskoro granica biti samo naša mašta. Ovaj projekat podržavale su razne agencije i finansiran je od strane vlade SAD kroz izmedju ostalog i Departman za odbranu SAD, koji je potrošio milione na ugovore za tehnologiju snajpera novo doba. Ovaj unapredjeni komad opreme će proizvoditi očitavanja na ekranu na viziru ili drugim elementima koje moraju biti pridodate na skiper.

Tehnologija je prvobitno bila namenjena za upotrebu pri M2 pojasno-nosećim mitraljezima Armije SAD. Sa laserskom tehnologijom, metak postaje sićušni projektil koji može da pogodi svoju metu na preko 1,6km daljine.

Nažalost prototip tek treba da prodje testiranja na poligonu a pre toga treba da bude sačinjen od komercijalno dostupnih delova. Trenutno je u procesu realizacije od strane jedne privatne kompanije koja bi metak trebalo da iznese na tržište.

Takodje je sve veći broj problema koji se pojavljuju sa testiranjima što će sve biti dodatan izazov inzenjerima koji još dosta treba da rade na usavršavanju ovog proizvoda.

adminLaserski navodjeni i samostalno navodjeni meci razvijeni pri Sandia Labs
read more

Ogromna Kit-ajkula pronadjena nasukana na obalu – Impozantno!

Kit-ajkula duga 11 metara i teska oko 6,8t pronadjena je nasukana na obalu blizu ribarske luke u Karaciju, Pakistan. Nakon prisvajanja i merenja prodata je za nesto vise od 2.000$. Uzrok nasukanja jos uvek je nepoznat. Kit-ajkule su najveće ribe na svetu. Hrane se planktonom i zaštićene su kao ugrožena vrsta.

 

adminOgromna Kit-ajkula pronadjena nasukana na obalu – Impozantno!
read more

Zemlja se okrece oko Sunca, ili…ima ipak nesto sto nismo znali?! VIDEO

Nigde nećete pronaći informaciju o kretanju Sunčevog sistema u našoj Galaksiji. No zato postoji puno literature o kretanju planeta oko Sunca. Tako se namerno stvara lažna predstava ljudi o svetu. Kad pogledate ovaj video shvatićete da čovečanstvo nisu obmanjivali samo u vreme Kopernikusa – ta obmana se nastavlja.

http://www.youtube.com/watch?v=xkPG581YXh8

 

 

adminZemlja se okrece oko Sunca, ili…ima ipak nesto sto nismo znali?! VIDEO
read more

Kako McDonald’s Photoshop-om „udešava“ svoje burgere – VIDEO

McDonald’s je razotkrio kako čine da njihovi burgeri  izgledaju mnogo ukusnije na reklamama korišćenjem Photoshop-a.

Gigant brze hrane je razotkrio tajnovit proces tzv „stilizovanje hrane“, što čini da burgeri izgledaju veće, sočnije i ukusnije.

U online postavljenom videu je pokazano kako tehničari, fotografi i McDonald’s-ovi rukovodioci provode sate kako bi se pobrinuli da njihovi proizvodi budu predstavljeni sa potpunom preciznošću.

Vodimo Vas na McDonald’s-ov „fotosession“.

 

adminKako McDonald’s Photoshop-om „udešava“ svoje burgere – VIDEO
read more

Gde je ulaz u svet ispod našeg?

Širom planete Zemlje, kod raznih naroda i na svim kontinentima, odvajkada se sreću legende, predanja i svedočanstva o postojanju dva sveta: našeg, uobičajenog, nadzemnog i onog skrivenog, tajanstvenog, podzemnog. „Priče“ o podzemnom svetu stare su koliko i nama poznata istorija. Naučna javnost odavno je podeljena: neki smatraju da su to puke izmišljotine, ali zato drugi kažu da – „gde ima dima, ima i vatre“. Pristalice veruju da je možda najrečitiji dokaz – „pronalazak“ pakla u raznim religijama, posebno hrišćanskoj.
Zagovornici teorije o postojanju potpuno drugačijeg sveta i civilizacije ispod površine Zemlje kažu da su mitovi i verovanja o paklu samo proizvod, i u legendama „obrađena“ predanja o iskustvima sticanim tokom vekova, onih koji su tamo sticajem okolnosti – boravili!

Hitlerova ekspedicija

Ostalo je zabeleženo da su se prva svedočanstva o postojanju podzemnog sveta i naroda u novije vreme pojavila 1946. godine. Tada je poznati pisac, novinar i naučnik Ričard Šejver objavio u američkom časopisu „Neobične priče“ svoju ispovest o kontaktima sa vanzemaljcima koji – žive pod zemljom! On je tvrdio da je nekoliko nedelja živeo u podzemnom svetu, među mutantima koji su „ličili na demone iz starih legendi“…
Ova priča, kažu stručnjaci, možda bi mogla da se shvati kao plod bujne mašte autora da se posle pojavljivanja teksta nisu javile na stotine čitalaca koji su tvrdili da su imali isto iskustvo. Oni su se zaklinjali da su boravili u stotinama podzemnih gradova, razgovarali sa žiteljima i nagledali se raznih čudesa – pre svega tehničkih naprava koje ne samo da su obezbeđivale podzemnim stanovnicima Zemlje komforan boravak pod površinom, već i da su usmeravale saznanja i kontrolisale ponašanje „onih“ sa površine!
Savremeni poljski istraživač Jan Paenk smatra da ispod površine Zemlje postoji čitava mreža tunela koji se, bukvalno, prostiru ispod cele zemljine kore i vode do najudaljenijih delova naše planete. On tvrdi da su tuneli, najjednostavnije rečeno, „probijeni“ tako što je podzemlje, sastavljeno od metala i minerala, istopljeno! Površine zidova tih tunela, kaže, najviše liče na naše staklo. Tim tunelima, prema saznanjima Paenka, neverovatnim brzinama se kreću svojevrsni leteći tanjiri koji prevaljuju ogromne razdaljine za kratko vreme, koje je nepojmljivo za nas.
Paenk tvrdi da su delovi takvih tunela otkriveni u Ekvadoru, južnoj Australiji, SAD, na Novom Zelandu. On kaže da je na Novom Zelandu lično razgovarao sa rudarom koji tvrdi da su tokom kopanja podzemnih kopova u rudnicima na dva mesta pronađeni delovi takvih tunela. Međutim, kaže on, sa višeg mesta je odmah došlo naređenje da se oni odmah – zabetoniraju!
U više američkih časopisa 1977. pojavili su se tekstovi, propraćeni fotografijama snimljenih sa američkog satelita „ESSA-7“. One su, tačno gde se nalazi geografski Severni pol, prikazivale tamnu mrlju, sličnu ogromnoj rupi, koja je, prema mišljenjima pojedinih naučnika, bila – ulaz u podzemni svet! Gotovo identični satelitski snimci dobijeni su i 1981. godine. Posle toga nigde se nije pojavio nijedan sličan snimak, niti makar naznaka o teoriji o životu ispod površine Zemlje.
Vođa Trećeg rajha Adolf Hitler, pored ostalih sumanutih ideja, bio je opsednut teorijom da postoji podzemna civilizacija i da se ulaz u taj svet nalazi na severu Nemačke, na ostrvu Rugen u Baltičkom moru. Uz svesrdnu podršku svojih najodanijih saradnika Hermana Geringa i Hajnriha Himlera aprila 1942. godine na to ostrvo je uputio ekspediciju, sastavljenu od najblistavijih naučnih umova Nemačke. Ekipu je predvodio profesor Hajnc Fišer.
Pretpostavke Hitlera i naučnih umova tadašnje nacističke Nemačke su se donekle razlikovale. Ali i ciljevi. Hitler je smatrao da su pojedini delovi Zemljinog podzemlja – šuplji, da je u njima moguć život i da su oni odavno postali životni prostor za visokorazvijene narode iz drevne prošlosti. On je taj prostor, kažu, video kao novo mesto boravka njegove zamišljene arijevske rase, po razvijenosti slične drevnim stanovnicima podzemlja. Za svaki slučaj.
Naučnici su, pak, bili daleko praktičniji. Usred Drugog svetskog rata smatrali su da će, ukoliko u tim „šupljinama“, na nekoliko mesta na planeti, na određenim geografskim dužinama i širinama postave najsavremeniju radarsku opremu, moći u svakom trenutku da znaju raspored snaga neprijatelja na površini cele Zemlje!
Ishod ove ekspedicije nikada nije objavljen, ali su ostale priče koje spadaju u domen legendi…

Moguće objašnjenje

Svi narodi ovog sveta u svojim predanjima spominju bića koja su naseljavala našu planetu milionima godina pre nas. Po pravilu, svi oni su bezgranično mudri, naučno napredni i kulturno izuzetno razvijeni. U većini legendi ova bića su bila primorana da napuste površinu Zemlje i pobegnu u podzemlje zbog stravičnih katastrofa i tamo stvore sosptvenu, novu civilizaciju koja im je omogućila opstanak.
Prema danas preovlađujućem mišljenju, ljudi „oterani pod zemlju“, ne žele da imaju bilo kakav kontakt sa svojom rasom na površini, jer ih smatraju „nižom rasom i divljacima“. Postoje tvrđenja, ali i ipak nedovoljno potvrđena svedočanstva, da „podzemni ljudi“, ponekad, „kradu“ ljudsku decu sa površine, vaspitavaju ih po svojim merilima i – šalju „gore“ – da poboljšaju ljudsku rasu. Ovakva deca žive neverovatno dugo za naša uobičajena merila i služe samo jednom cilju – da postepeno na ljudsku rasu prenesu daleko naprednija znanja i merila. Što je, prema poznavaocima, proces koji traje vekovima…
Naučnici kažu da je na našoj planeti u prošlosti bilo mnogo perioda koje mi nazivamo ledenim dobom, udara gigantskih meteorita, raznih drugih kataklizmi koje su sve zajedno mogle da unište postojeće civilizacije. Pitanje je, na koje još niko nema pravi odgovor, da li je moguće da je neka civilizacija ipak uspela da preživi „smak sveta“?
U osnovi svih tvrdnji da postoji i paralelni, podzemni svet je pretpostavka je da je nekada davno, možda i pre više miliona godina, na Zemlji postojala visokorazvijena civilizacija. U jednom trenutku dogodila se neka od kataklizmi koja je izmenila klimu. Da bi preživeli, ti naši preci su imali samo dva izlaza da bi preživeli: da potraže drugu planetu, ili, ukoliko im to tehnološki razvoj nije omogućavao, da pobegnu u podzemlje!
Pitanje na koje nema odgovora je: zašto se oni nikada nisu ponovo vratili na površinu Zemlje?

Da li smo ih sreli?

Naučnici imaju nekoliko objašnjenja zbog čega se ljudi koji su pobegli u utrobu Zemlje nikada više nisu vratili na površinu.
Pre svega, posle dužeg boravka u podzemlju organizam je evoluirao i navikao se na manju gravitaciju koja tamo vlada. Takođe, odvikli su se od sunčeve svetlosti jer veštačko osvetljenje ne sadrži ceo spektar onog prirodnog i izlaganje Suncu bi ih prosto – spržilo!
Naši preci, tokom boravka ispod površine tokom više hiljada ili stotina hiljada godina, morali su da se prilagode i novom načinu ishrane. U podzemlju nije moguće proizvoditi uobičajeno povrće i svu hranu biljnog porekla, te su morali potpuno da pređu na hranu životinjskog porekla što je, sigurno, izazvalo raznorazne genetske mutacije i promene organizama. Čak i u izgledu.
Zato je veoma moguće da su legende i predanja o „čudovištima“ istinite, jer su naši preci zaista susretali genetski modifikovane ljude iz podzemlja. I, nemajući nikakvo drugo objašnjenje, pretvarali ih u monstrume, čudovišta, ale, bauke, drekavce i slične čudne spodobe…

 

Dragoslav Marković

IZVOR

adminGde je ulaz u svet ispod našeg?
read more

Znak za brzinu sa 6 vremenskih perioda

U gradicu Vajt Lejk (Belo Jezero) u drzavi Micigen (SAD), nalazi se u zoni skole jedan, iz nase perspektive krajnje cudan znak za ogranicenje brzine. Naime ima vise od jedne vremenske zone za postovati. Zapravo, ima ih citavih sest! Cini se da cete pre naici na nekog kako cita znak nego nekog kako vozi sporije zbog samog ogranicenja.

Znak u Okrugu Oukland navodi na cak 6 razlicitih vremenskih perioda u kojima morate usporiti voznju na 25 milja na sat odnosno 40 km/h, za vreme skolskih dana.

Bilo je mnogo slucajeva kada su ljudi usporavali znatno vise nego sto je propisano kako bi samo procitali znak, neobaziruci se na samo ogranicenje. Zakazan je sastanak na kome bi se raspravljalo o znaku odnosno da li ga treba ukloniti ili promeniti, mada ipak, opstina ga nije platila da bi ga sada skinula. Sta ce biti videce se.

adminZnak za brzinu sa 6 vremenskih perioda
read more

U kandžama hamburgera

Ministarstvo zdravlja jedne od prošlih srpskih vlada imalo je u planu da jednu od prethodnih godina proglasi godinom borbe protiv gojaznosti, pa je čak bilo u planu i donošenje globalne strategije protiv ove, sad već masovne negativne pojave. U zemlji Srbiji ne postoji tačan podatak koliko je mladih ljudi gojazno (mladost je budućnost sveta), mada se barata podatkom da četiri odsto dece ima višak kilograma. Pa šta, reći će neko. Međutim, broj dece između 6 i 17 godina deblji je nego što bi trebalo – a ta se cifra utrostručila tokom poslednje četiri decenije.
Broj gojaznih u svetu prvi put je prošle godine nadmašio broj neuhranjenih, govore podaci Svetske zdravstvene organizacije(Detaljnije pogledati na sajtu www.dobradijeta.com). Posmatrano u celini, zemljina kora preti da se prolomi pod težinom ljudi, jer planetom šeta preko 300 miliona gojaznih osoba, a taj se broj iz godine u godinu stalno povećava.

BUCE NA DRŽAVNIM JASLAMA

Da bi zaštitila zdravlje dece (juvenilna gojaznost mnogo je opasnija od one u srednjim godinama) Francuska je još 2005. zabranila prodaju brze hrane u školskim dvorištima. Velika Britanije je takvu odluku donela prošle godine, skandinavske zemlje su takođe zabranile reklamiranje proizvoda koncerna brze hrane (Mc Donald’s, Kentucky…), a u Srbiji se, još ništa ne preduzima. Retke su škole u kojima deca mogu u kantinama da pojedu kuvanu hranu već užinu kupuju uglavnom u obližnjim pekarama i kioscima brze hrane
Kod nas su gojazna deca uzrasta od 12 do 18 godina, prvi put dobila pravo da o trošku zdravstvenog osiguranja provedu tri nedelje godišnje u nekom od rehabilitacionih centara. Ova odluka doneta je nakon izmene Pravilnika o upućivanju na rehabilitaciju, a debeljuce će u tim centrima naučiti kako da se pravilno hrane i kako, kroz brojne programe fizičkih vežbi, da smanje suvišne naslage sala.

U ČELJUSTIMA MEKIĆA

Trećina naše dece svakoga dana pojede nešto sa kioska, iz pekare, ili Mekdonalda. Klinci dnevno popiju pola litre soka ili koka-kole, što je isto kao da pojedu 10 kašičica belog, rafinisanog šećera. Samo litar soka, kažu nutricionisti, pogotovo onog koji je, navodno, 100 procenata bez šećera, sadrži čak 500 kalorija. Razne kole i gazirana pića su prave energetske bombe, a masne naslage koje oni proizvode utiču na pojavu niza zdravstvenih poremećaja.
Kod nas je „in“ i „kul“ ići u restorane brze hrane, pa im se čak i tepa. Zloglasni koncern Mekdonald čiji hamburgeri sadrže tek 7 procenata mesa i 300 takozvanih praznih kalorija bez biološke vrednosti, na reklamu troši milijarde dolara a, marketing brze hrane najefikasnije namami mlade – još kad im uz visokokalorični obrok dele igračkice, uživanje je potpuno. Reklame u koje buljimo svakog dana usmerene su, ciljano, ka deci do 14 godina. Sve one preporučuju proizvode koji nisu nikako zdravi, ali šarene i atraktive sekvence „kupuju“ mlade. Niste uspeli u društvu ako vam dete ne slavi rođendan u Mekiću – radi brze zarade i gomilanja profita, uz stolove je montirana i silesija igračaka – da se klinci i klinceze zabave. Ključno je stvaranje navike odlaska u Mekić. Namamljeno dete postaje tako redovni konzument brze hrane („junk food“ kako joj tepaju stručnjaci, tj. hrana- smeće).
Pravo iskušenje za mlade su i popularne pekare kojih ima bukvalno na svakom koraku. Tamo se uglavnom prodaju peciva od belog, rafinisanog brašna, kvasca, šećera i masnoća, uz dodatak konzervanasa (ima ih oko 500), koji „poboljšavaju“ ukus. Masnoće, upotrebljene za pravljenje raznoraznih „žuža-buža“, su takozvane zasićene masti – ulja koja na visokoj temperaturi prelaze u transaminazne kiseline izuzetno štetne za krve sudove. Masnoće iz ovih popularnih peciva podstiču i stvaranje slobodnih radikala, odnosno loših faktora u organizmu koji utiču na razgradnju ćelija i uzrok su i najtežih oboljenja.

PANDEMIJA GOJAZNOSTI

Prema podacima SZO, u svetu postoji više od 40 miliona izuzetno gojazne dece predškolskog uzrasta. Ono, što u svemu ovome zabrinjava, jeste da se taj broj utrostručava, te se može govoriti o pandemiji gojaznosti koja je ozbiljan faktor rizika za razvoj i porast bolesti srca i krvnih sudova, dijabetesa i malignih oboljenja.
Razlozi, potpomognuti reklamom, kriju se u bukvalnom proždiranju brze i nezdrave hrane u koju, pored pomenutih, spadaju i razne grickalice i gazirani napici. Ali, razloge treba tražiti i u sve manjoj fizičkoj aktivnosti mladih i višesatnom sedenju ispred kompjutera i televizora.
Kod naše dece bitan faktor gojaznosti je svakako i siromaštvo koje nameće ishranu sa više brašna, krompira i masti, odnosno hranu koja pruža osećaj sitosti i – goji. Stoga doktori i nutricionisti upozoravaju, ne bez razloga, na sve veće prisustvo povišenog krvog pritiska, neprimerenog dečijem uzrastu, koji je posledica prekomerne telesne težine i gojaznosti.
Ako se ima na umu da je uzorak ispitivane dece u Srbiji pokazao da ih je čak 4-6 procenata gojazno, to onda znači da svako treće dete od 7 do 14 godina ima povišen krvni pritisak! Takođe, sve veći broj klinaca bukvalno živi na „pekarskoj hrani“, pa je rizik da obole od kardiovaskularnih bolesti, hipertenzije i dijebetesa tipa dva izuzetno visok.

KAKO IZ ZAČARANOG KRUGA

Kako, onda, dalje? Treba poći od tačke gde problem nastaje (sasecanje u korenu, što bi rekli naši stari), a to su velike kompanije koje proizvode nezdravu hranu (tu spadaju i brojne „čipsare“). Samo prošle godine najmoćnije svetske kompanije potrošile su 12,8 milijardi dolara na reklamiranje bezvredne hrane, a oko 5,4 milijardi na promociju gaziranih napitaka. Jedno od rešenja smanjenja broja mladih koji bukvalno proždiru brzu hranu jeste i aktivnija uloga države, koja mora da povede računa o zdravlju nacije i to u domenu donošenja odgovarajućih zakonskih akata. Njima treba regulisati pitanje cena takve hrane – da se primeni slučaj kakav je primenjen na duvanske proizvode. Tada bi, recimo, visoke cene kojekakvih“ kokiški“, za koje se sigurno zna da goje, bile obeshrabrujuće za potrošače tih proizvoda. Ili, da se na njihovim omotima, kao kod cigareta, naglasi štetnost – na primer, „ova boca tog i tog gaziranog pića ima 1000 kalorija, potpuno bezvrednih, a štetnih za vaš organizam“.

 

Miodrag Milanović

IZVOR

adminU kandžama hamburgera
read more