Uncategorized

Izlečite se Suncem! SanGejzing – SunGazing – Solarna Joga – Gledanje u Sunce

 U 19 veku britanci su u Indiji otkrili postojanje jogija koji su navodno imali više stotina godina, tako su sa velikim interesovanjem započeli istraživati fenomen fantastično starih i vitalnih ljudi. Ti stari ljudi-jogiji poznavali su jednu od najčuvanijih tajni svih vremena“solarnu jogu“ odnosno način ili tehniku s pomoću koje se direktnim upijanjem energije Sunca, može podmladiti fizičko telo, otvoriti svest i započeti duhovni razvoj na višem stepenu. Ljude koji su ovladali moćima manipulacije sunčevom energijom nazivaju“oni koji se hrane božjom manom“.

Najpoznatiji solarni jogiji 19 i 20 veka su Swami Visudananda, Prahlad Djani, lutajući svetac Sun-jogi Umasankara i Hira Ratan Manek, takođe lutajući svetac Sun-jogi koji nesebično prenosi savremenim ljudima ovo prastaro znanje. Ovaj zadnje nabrojani je nakon više desetina godina proučavanja drevnih tekstova, došao do savršene tehnike sangejzinga (solarne joge), koja je danas poznata kao „Tehnika po Hira Ratan Manek metodi“. On je prošao ispitivanja NASA, američke agencije za svemirska istraživanja u trajanju od skoro 2 godine, kojima nikada ni jedan covek pre Maneka nije bio podvrgnut tako temeljnim i dugoročnim testiranjima.

Zaključak naučnika NASA bio je da se radi o fenomenu, jer su sva istraživanja pokazala stvarne vrednosti solarne joge, a neke tehnike su uklopljene i u program za obuku astronauta.

Nekoliko naučnika isprobalo je osobno Solarnu Jogu i bili su fascinirani načinom i brzinom kojom su potaknuli svoje paranormalne sposobnosti, one su kod svakog čoveka latentne, ali ih je teško pobuditi, zato mnogi odustaju, jer sve tehnike zahtevaju dugogodišnji svakodnevni rad, ali ne i Solarna Joga sa uzemljivanjem, ona brzo i moćno budi uspavane sposobnosti čoveka, kao i njegovo zdravlje.

Primenom i svakodnevnim vežbanjem solarne joge i uzemljivanja, nestaju sva fizička i psihička oboljenja u roku od nekoliko meseci. Energija Sunca i njen dugin spektar boja odgovaraju boji organa u ljudskoj bioplazmi- auri, isceljivanje bojom poznata je holistička metoda i primenjuje se u Indiji, SAD, Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj, a od pre tri godine (2009) i u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni, Makedoniji, Sloveniji, Crnoj Gori i svuda širom Evrope i sveta……!

Energija Zemlje utiče blagotvorno na čitavo telo, um i duh. Kada ste uzemljeni vi ste povezani sa Zemljom, kada niste odvojeni ste od nje i onda celo vaše telo pati, a to se reflektuje u vašem životu kao bolesti sa kojima se borite.

Tečaj solarne joge kratak je i lako savladiv, te ne traži nikakve fizičke napore, niti zahteva neke fizičke vežbe posebnog karaktera, samo nešto malo želje i volje, kada ste doneli odluku o promeni kvaliteta života, već ste učinili pola posla, učinili ste inicijaciju i evokaciju.

 

Potrebno je samo da stanete bosi na zemlju bez trave i gledate u izlazeće ili zalazeće Sunce. Postupak sangejzinga po HRM metodi imate na linku dole!

Solarna Joga se može naučiti praktikovati bez vodstva nekog iskusnog trenera, gurua ili praktikanta, za sada na našim prostorima postoji originalno pisano delo, autora Miroslava Kiša Cybermikana „Solarna joga- sangejzing“. Da biste započeli sa ovom predivnom i dragocenom tehnikom nije neophodno da kupujete nikakve brošure ili knjige niti da dajete ikome bilo kakav novac. Potrebno je samo da pratite uputstva za bezbedan sangejzing koja su opisana ovde:

 

IZVOR

adminIzlečite se Suncem! SanGejzing – SunGazing – Solarna Joga – Gledanje u Sunce
read more

NACISTIČKO ZLATO I VATIKANSKA BANKA

Saopštenje za javnost Džonatana Levija, advokata iz San Franciska, SAD, koji već deset godina vodi sudsku bitku protiv Vatikanske banke i franjevačkog reda Male braće u ime oštećenih – preživelih žrtava pogroma u NDH i njihovih potomaka iz bivše Jugoslavije i bivšeg Sovjetskog saveza – izdato početkom maja 2009:

‘‘Film Anđeli i demoni, snimljen po knjizi Dena Brauna, uskoro će imati naveliko najavljivanu premijeru u Rimu. Mnogi gledaoci biće ubeđeni da u njemu prikazani događaji nemaju nikakve veze sa stvarnošću, ali sudski proces koji se već deset godina uz velike teškoće vodi pred američkim federalnim sudovima govori suprotno. Nije sve u Vatikanu onako kako izgleda.

Slučaj ‘‘Alperin protiv Vatikanske banke’‘ zaveden u američkom Okružnom sudu za Severnu Karolinu pod brojem S-99-4491 MMS je nominalno postupak protiv Vatikanske banke i reda franjevaca kome je cilj da se povrati nacistički plen poznat pod imenom ustaško blago. Njega sačinjavaju zlato, dijamanti i druge dragocenosti koje je Hrvatska, kao saveznik nacista, opljačkala od Srba, Jevreja i Roma tokom Drugog svetskog rata a koje su franjevački red Male braće i Vatikanska banka po završetku rata ‘‘oprali’‘. No značaj ovog procesa prevazilazi vrednost zlata i dijamanata inače procenjenu na nekoliko miliona dolara. Oštećeni pre svega žele da znaju ko je ‘‘oprao’‘ opljačkane dragocenosti i šta je sa njima učinjeno, i to je i izvor nevolja: istina je neprijatna po nekoliko poglavara Rimokatoličke crkve, od Pija Dvanaestog do sadašnjeg pape.

Likovi u ovoj sagi kao da su birani u najboljoj holivudskoj agenciji za kasting: fra Krunoslav Draganović, prikladno nazvan ‘‘Zlatnim fratrom’‘, bio je ustaški oficir koji se specijalizovao za pranje novca i koji je pomogao hiljadama nacista da preko vatikanskih ‘‘pacovskih kanala’‘ pobegnu iz Evrope, da bi postao američki špijun; još jedan prelat, fra Dominik Mandić, veliki definitor i blagajnik franjevačkog reda u Rimu, zagovornik bizarnih rasnih teorija o superiornosti Hrvata, i glavni nacistički ratni zločinac Ante Pavelić, koji je izbegao pravdu i bio ultra-katolički diktator nacističke Hrvatske. Pavelić i njegove lojalne ustaše, crnokošuljaši, pobili su više od 500.000 Srba, Jevreja i Roma u samo njemu svojstvenim okrutnim koncentracionim logorima, uživajući u paljenju sela pravoslavnih ‘‘šizmatika’‘ i klanju njihovih stanovnika sa punim znanjem Vatikana. Pavelić je umro u izgnanstvu u Španiji 1959, kada se da se njegov ustaški teroristički pokret već čvrsto ukorenio u Argentini, SAD, Kanadi i Australiji.

Mandić, Draganović i Pavelić bili su nadležni za konvoj od deset kamiona natovarenih nacističkim plenom koji je 1946. ušao na trg Svetog Petra i koji je primljen u Vatikansku banku. Svedočenje američkog specijalnog agenta baziranog u Rimu i dato pod zakletvom, Vilijema Gouena, koji je nadgledao ustaški pokret 1947. potvrđuje istinitost ovog događaja. Gouen se infiltrirao u jedno ustaško pribežište koje su vodili Draganović i Mandić i saslušavao je Draganovića i njegove saradnike koji su priznali svoju umešanost u predaju blaga Vatikanskoj banci. Američki državni dokumenti ukazuju na umešanost osoba na znatno višim položajima – pominju se imena Džima Angletona, šefa Cije u Rimu i Montinija, vatikanskog državnog podsekretara sada već pokojnog pape Pavla Šestog. Gauenova karijera specijalnog agenta zbog ovoga je bila okončana i on je povučen iz Rima da bi odgovarao pred zloglasnim Komitetom za neameričke aktivnosti američkog Kongresa.

Bezbožna i opaka saradnja ratnih zločinaca i Rimokatoličke crkve uspostavljena za borbu protiv zala komunizma izrodila se u decenije bombaških napada i atentata širom sveta, u kojima je Rimokatolička crkva čvrsto bila na strani nekadašnjih nacista i ratnih zločinaca. U tom tajnom ratu istakla su se pogubljenja u mafijaškom stilu, otmice aviona i bombaški napadi, komandoski upadi u Jugoslaviju, pa čak i bombaški napad na Statuu slobode.

Gospa stupa na scenu

Franjevački red je pored Vatikanske banke bio glavni nadležni za ustaško blago u SAD. Godine 1952, fra Dominik Mandić, jedan od glavnih upravitelja blagom, doselio se u Čikago gde je ustaškim novcem osnovao franjevačku izdavačku imperiju posvećenu rasističkoj propagandi, koja je pored ostalog tvrdila da su Hrvati Arijevci, a da su Srbi potomci Afrikanaca. Još jedna franjevačka prevara bila je Gospa, hrvatska Devica Marija, koja se prvi put javila u malom selu Međugorju, u Hercegovini, nedaleko od mesta na kome su tokom Drugog svetskog rata poklani brojni Srbi. Na desetu godišnjicu njenog javljanja izbio je rat između Hrvatske i Jugoslavije. Oni koji su usmeravali ljude kojima se Gospa prikazala i propagirali njeno javljanje bili su hrvatski franjevci iz reda Male braće, čijim su se izmišljotinama suprotstavili lokalni biskupi i – sa zakašnjenjem – Vatikan, 2008. godine. Smatra se da je novac potekao od ustaškog blaga odigrao veliku ulogu u fenomenu Međugorja.

Uprkos desetogodišnjem sudskom procesu ova stvarna priča o anđelima i demonima nastavlja da se odvija u saveznim sudovima u Kaliforniji, uz pristizanje novih informacija kao što je otkriće da su dijamanti iz ustaškog blaga preko Rimokatoličke crkve poslati u Hrvatsku za kupovinu oružja devedesetih godina prošlog veka kao i za ustašku zaveru iz aprila ove godine čiji je cilj bio atentat na predsednika Bolivije. Za sada ni na jednoj strani nema pomaka, uprkos rastućem broju dokaza da su Vatikanska banka i franjevci umešani u ustaška zločinačka dela.’‘

NAPOMENA UREDNIŠTVA: U jednom svom prethodnom saopštenju za štampu iz aprila ove godine ovaj advokat napominje da novi detalji u ovom procesu ukazuju na vezu između suđenja generalu Zagorecu za takozvanu ‘‘Dijamantsku aferu’‘ i dijamanata vrednih milione dolara koje je Hrvatska katolička crkva dala za kupovinu oružja pred raspad Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka.
Slučaj ‘‘Alperin protiv Vatikanske banke’‘ otvoren je u Saveznom sudu u San Francisku novembra 1999. Oštećeni su preživeli logoraši srpskog, jevrejskog i romskog porekla, i Ukrajinci, te njihova rodbina, kao i organizacije koje predstavljaju 300.000 žrtava holokausta i njihove potomke.

Oštećeni traže utvrđivanje sudbine ovih dragocenosti i povraćaj ustaškog blaga koje je prema američkom Stejt Departmentu po završetku Drugog svetskog rata tajno prebačeno u Vatikan, franjevačkom redu i u druge banke. Na optuženičkoj klupi su Vatikanska banka i franjevački red. Oni se terete da su zajedničkim snagama prikrili bogatstvo koje su hrvatski nacisti opljačkali od žrtava u koncentracionim logorima – od Srba, Jevreja, Roma – kao i od bivših sovjetskih građana Ukrajine, Belorusije i Rusije u periodu između 1941. i 1945.

S ovim procesom je u vezi još jedan – ‘‘Levi protiv CIA’‘ – pokrenut na osnovu zakona o slobodnom pristupu informacijama, kojim se tražilo otvaranje dosijea američke obaveštajne agencije koji se tiču zloglasnog špijuna fra Krunoslava Draganovića. Uspešnim okončanjem ovog postupka 2001. godine novi podaci o Draganoviću postali su dostupni javnosti.

 

IZVOR

adminNACISTIČKO ZLATO I VATIKANSKA BANKA
read more

Đubre svetsko a kontejner naš – kako nas sistematski truju

Potrošači u Srbiji godišnje su opljačkani za stotine miliona evra, nevidljivim ali podlim trikovima proizvođača i trgovaca, uz dobru pomoć države koja ne primenjuje zakone i ne sprovodi u potrebnoj meri, a često i nikako, obavezna ispitivanja uvoznih ali i domaćih proizvoda za koje je više puta utvrđeno da su doslovno opasni po život.

Kada je pre dve godine jednim istraživanjem otkriveno da pekari u Srbiji godišnje zarade 48 miliona evra zakidajući na gramaži hleba, niko se nije ni osvrnuo na tu činjenicu osim jednog uplašenog direktora mlinsko-pekarske firme koji je nevešto objašnjavao da hleb nakon nekoliko sati izgubi na težini „jer mu voda ispari“! No, istina je malo drugačija…
Na kesi i fiskalnom računu piše da taj proizvod teži 500 grama, ali ako „isparavanje“ prema jednom istraživanju bude teško i do 50 grama, to je onda od svakog građanina oko sedam kilograma otetog („isparenog“) hleba godišnje.
Istraživanje rađeno na primerima vekne od 500 grama uzete od proizvođača poput  „Pančevačke pekare“ (hleb „sava“), „Klasa“ i mnogih drugih širom Srbije, pokazalo je da nijedna vekna od 500 grama nije imala 500 grama, nego uvek upadljivo manje.
Slučaj masovne prevare sa razlikom u ceni belog i žutog šećera posebna je priča, jer tu nije reč o zakidanju na težini nego u vređanju zdrave pameti…
Jer, prema stručnim tumačenjima, energetska vrednost žutog i belog šećera je potpuno ista. Jedina razlika je u zanemarljivoj količini vitamina i minerala u korist takozvanog žutog šećera, kojem je zbog te propagande i cena viša i prodaja mu bolje ide. Mesečno su u pitanju na desetine tona samo preko jedne prodajne mreže. Zapravo, jednostavnijim rečima rečeno, žuti šećer je jedna obmana koju šire trgovci i trgovačke kompanije preko medija, mahom „ženske“ štampe… Beli šećer se proizvodi od šećerne repe, a žuti od šećerne trske, tako da je tačno samo to da su sirovine različitog porekla. Ali i jedan i drugi se najvećim delom sastoje od saharoze.
Osim toga, žuti šećer je poluproizvod, jer se u proizvodnji belog koristi upravo žuti šećer, pa bi baš usled činjenice da je u pitanju poluproizvod trebalo da bude jeftiniji, a ne tri puta skuplji kao što je ovde slučaj. Proizvođačima je zarada na žutom šećeru neznatno veća nego na belom, ali zato na njemu trgovci lepo zarađuju šireći propagandu o „zdravijem žutom“.
Nažalost, u Srbiji samo pet odsto stanovništva čita deklaracije na proizvodima, ali i oni koji bi da ih pročitaju imaju problem sa namerno sitno odštampanim slovima koja ne može da pročita niko bez teške muke, ili uz pomoć optičkih sredstava. U ovom „žutom“ slučaju, na deklaraciji proizvoda piše da je u pitanju  rafinisani šećer „kome je dodata boja“.
Umri mršav i srećan
Među najprodavanijim artiklima na domaćem tržištu nalaze se i takozvana „energetska pića“, dodaci prehrani, začini, dečja hrana, konditorski proizvodi, džemovi, čajevi… Na njihovim deklaracijama u više od 50 odsto slučajeva napisana su lažna obaveštenje o prisutnosti „aktivnih materija“ i drugih različitih sastojaka, mada ih tamo uopšte nema.
Prodajne mreže u Srbiji prepune su uvozne dečje hrane u pahuljicama, keksa i alkoholnih pića, kojima nije izvršena analiza kao što je to slučaj u Hrvatskoj (mada su u pitanju isti proizvodi iz uvoza!) i gde je utvrđeno prisustvo rizične količine kancerogenih i halucinogenih materija štetnih za srce i krvne sudove!
Brojni su primeri poput jeftinog kineskog cimeta, kojeg ima u slobodnoj prodaji na srpskom tržištu i koji se najčešće koristi za industrijsko spravljanje poslastičarskih proizvoda (takođe kolača i torti u kućnoj radinosti), a za koji je utvrđeno (opet ne u Srbiji nego u Hrvatskoj) da ima osam odsto nedozvoljene kancerogene materije „kumarin“. Te kancerogene materije u nedozvoljenoj količini ima i u cejlonskom cimetu koji važi za kvalitetniji i koji je, naravno, znatno skuplji.
Skandal koji je pre godinu dana izbio oko takozvane „zelene kafe“, kada je zdravstveno-sanitarna inspekcija Crne Gore zabranila dalji uvoz i promet tog proizvoda (čije su promoterke u Srbiji dve ovdašnje pevačice, Jelena Karleuša i Leontina Vukomanović), otkrio je dva proizvođača iz Amerike i jednog njihovog imitatora iz Srbije, čiji „dijetetski proizvodi“ nisu bezbedni za ljudsku upotrebu. Bili su to  American Leptin Pharmaceuticals, Santa Fe i srpski proizvođač Elephant CO – Strong Natura…
No, kasnije je beogradski proizvođač takozvane zelene kafe za mršavljenje nekako uspeo da se izbori za dalje prisustvo na tržištu i nastavak sporne proizvodnje.
U jednom od najviše korišćenih energetskih pića pod imenom „guarana“, koje se može naći u svim prehrambenim i ugostiteljskim objektima u Srbiji, zvanično je glavna biološka materija kofein dobijen iz guarane. Reč je o dokazanoj obmani potrošača koju nema ko da sankcioniše. Naime, u ovom proizvodu nalazi se čisti kofein! I to je taj „energetski proizvod“.
Uspešna poslovna prevara
Česti su i prepakovani uvozni proizvodi. Uvezeni original dobije novu, srpsku nalepnicu sitno odštampane deklaracije koja uglavnom ne odgovara stvarnom stanju u zapakovanom proizvodu.
Dokazano je i u Srbiji i u zemljama bivšeg jugoslovenskog regiona da su brojni proizvodi iz uvoza lošijeg kvaliteta od onoga na tržištu Evropske unije. Tu su u pitanju i prehrambeni i svi drugi proizvodi, poput deterdženata i kućne hemije…
Ali, ima i proizvoda iz Srbije koji su najobičnija masovna prevara građana, i koji kao takvi ne mogu u zemlje Evropske unije. Naime, ovde se prevara podrazumeva kao oblik uspešnog poslovanja, ali se, kad se uhvati na delu, kažnjava. Reč je o sokovima, na kojima najčešće piše da su 100 odsto od voća. I to baš od onog voća čija je slika na ambalaži. Ali, u praksi nije tako. Radi se o mešavini raznog voća, i to kad ga ima. A uglavnom ga nema u onome što na tržištu prodaju kao sok.
Nije teško ustanoviti da je u ovom slučaju reč o gruboj povredi više zakona, a pre svega Zakona o oglašavanju, Zakona o zaštiti potrošača, kao i Zakona o bezbednosti hrane. Naime, u samo jednom rutinskom ispitivanju kvaliteta sokova od dvadesetak proizvođača, utvrđeno je kršenje tih zakona. Ali, ništa više od toga. Niti je ko odgovarao, niti su proizvodi povučeni sa tržišta. Neko je dao časnu reč a neko platio gde treba da se o tome ćuti.
Prevario se jedino jedan tehnički direktor aleksandrovačke Župe izjavom da je „…kontrola kvaliteta sokova rađena na osnovu tabela koje su preuzete iz EU“ i da su „korišćene metodologije koje u Srbiji ne važe…“ Ako je sve tako, zašto onda srpski proizvođači sokova na tržište EU ne mogu da prodaju nijedan svoj proizvod? Da nije možda zbog toga što sadrže tri puta manje voća od propisanog?
Širokogrudi, očerupani, prevareni i neinformisani kupac u Srbiji, jedinstvena je pojava u savremenoj Evropi, koja nije objašnjiva čak ni genetikom, onom koja je nastala od pola milenijuma pod Turcima.
Ali takav kupac svakog roga za sveću, dobro je došao i domaćim lopovima, i stranim prevarantima, i svima koji posreduju u nečasnom poslu masovne obmane i otimačine. Zbog tako krotkih podanika i postoje „državni nameštenici“ u srpskim vladama, poput nekadašnjeg ministra poljoprivrede Saše Dragina ili njegove preteče Ivane Dulić-Marković, ili njihovog duhovnog praoca Dragana Veselinova, ali i mnogih drugih koji su svoja akademska znanja sticali u kompanijama koje proizvode smrt sa odloženim dejstvom.
Tako školovani kadrovi najbolje znaju da upravljaju sudbinom mase, sugestivno izgovarajući epohalne laži o opštoj dobrobiti, dok u stvari pomažu monstruozne projekte svojih učitelja.
Modifikovana g… u Ministarstvu poljoprivrede
Divlje (ulično-pijačno) srpsko tržište, bogato je svim i svačim pa čak i ogromnim količinama genetski modifikovane soje koju, uprkos zabrani, poljoprivredne apoteke slobodno prodaju.
Mada se u Ministarstvu poljoprivrede ponašaju kao da problem uopšte ne postoji, dokazano je da u Mačvi već punu „demokratsku“ deceniju seljaci koriste ovo seme na više od 300 hektara, a neki su od pokošenih ostataka hranili i bikove na farmama! Takođe, uprkos zvaničnoj zabrani uvoza genetski modifikovane sojine sačme, ranije uvezene količine (naravno, iz Amerike) uz odobrenje Ministarstva poljoprivrede, nesmetano su na tržištu.
Treba li pominjati kakva „svojstva“ ima genetski modifikovana soja? Seljaci su izveli eksperiment još odavno: tamo gde prskaju herbicidima osuši se sve, samo ona (GM soja) koja raste nesmetano. Neće otrov na otrov. A sve je prepuno (negde i do 70 odsto sadržaja) takve soje. Sve mesne prerađevine, parizeri, viršle, šunkarice, paštete, mortadele, mesni obroci, konzervisana gotova jela…
Sve do 2004. godine, ondašnji savezni fitosanitarni inspektori tražili su da nadležna ministarstva i carina poštuju zakon i spreče ulazak genetski modifikovane soje, padale su i tužbe, ali je svakom prilikom (uvek u drugostepenom postupku) intervenisala Ivana Dulić-Marković, ondašnja ministarka poljoprivrede, rudarstva i vodoprivrede, ali i direktorka bivšeg Saveznog zavoda za biljne i genetičke resurse, i kasnije potpredsednica vlade. Doslovno je ukidala ta rešenja i donosila nova, drugostepena, kojima je uvoz omogućen. Tako je samo u tri navrata, uz njenu agresivnu kampanju, u Srbiju ušlo zastrašujućih pola miliona tona genetski modifikovane sojine sačme, i sigurno još toliko od „dobrotvora“ u vidu donacije, pa je ta količina deljena besplatno u Vojvodini i nekim drugim delovima Srbije (najviše Niški region).
Otišla je Ivana Dulić-Marković još dalje, pa je tada dala dozvolu za uvoz modifikovanih sadnica šljiva, jabuka i drugog voća, zaraženog tumorima korenja. Ovaj „poklon“ primili su poljoprivrednici Šumadije. Recimo da sve ovo nema veze sa činjenicom da je Ivana Dulić-Marković svojevremeno bila stipendista  američke kompanije „Monsanto“, koja se bavi proizvodnjom genetski modifikovane hrane, te da joj je baš ta kompanija platila više studijskih boravaka širom sveta, ali… U Srbiji od karcinoma godišnje oboli oko 30.000 ljudi. Ako je samo jedan odsto njih umrlo od onoga što je uvezeno uz njenu pomoć, onda je reč o smišljenom zločinu.
Direktor Ekološkog pokreta iz Novog Sada Nikola Aleksić raspolaže podacima da je u aprilu 2009. godine ta ista američka kompanija „Monsanto“ dobila dozvolu da godinu dana vrši eksperimente sa kukuruzom u Vojvodini! Crni humor je da su se u to vreme seljaci u nekim medijima hvalili kako im je baš taj genetski modifikovan kukuruz „dobro uspeo“.
Sadašnji ministar poljoprivrede Srbije Saša Dragin, inače „kadar“ koji je tu tako reći za ruku dovela Ivana Dulić-Marković, zbog ovakvih i sličnih stvari nema kome da polaže račune. I on je prethodno bio na stručnom usavršavanju u američkoj kompaniji „Monsanto“ koja, očigledno, preko svojih kadrova koje školuje, ulazi u države poput Srbije i sprovodi svoje bolesne ali profitabilne naume.
Obmanjivanje kupaca:
Ko je kažnjen po ovom zakonu (Krivični zakonik RS – „Sl. glasnik RS“, br. 85 od 6. oktobra 2005; 88/05 i 107/2005)?
Član 244.
Ko u nameri obmanjivanja kupaca stavlja u promet proizvode sa oznakom u koju su uneti podaci koji ne odgovaraju sadržini, vrsti, poreklu ili kvalitetu proizvoda ili stavlja u promet proizvode koji po svojoj količini ili kvalitetu ne odgovaraju onome što se redovno pretpostavlja kod takvih proizvoda ili stavlja u promet proizvode bez oznake o sadržini, vrsti poreklu ili kvalitetu proizvoda kad je ovakva oznaka propisana ili se pri stavljanju u promet proizvoda služi očigledno lažnom reklamom, kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom.
Sita Srbija, bogata Kirgizija
Srbija je samo u toku 2010. godine kupila i uvezla sa stranog tržišta više od 8.400 tona crnog luka i čak 25.000 tona jabuka, oko 5.000 tona pasulja, kao i više od 600 tona šargarepe, 4.800 tona paprika, krušaka, krastavaca, paradajza, belog luka, kupusa, pa čak i šljiva, i tone peršuna i drugog zelenila…
Prema dostupnim podacima pograničnih službi, uvozi se čak i iz Kirgizije! Na spisku zemalja koje izvoze u Srbiju su još i Kina, Španija, Češka, Austrija, Bosna i Hercegovina, Egipat, Grčka, Holandija, Italija itd. Jabuke Srbija uvozi iz BiH, kupus iz Makedonije, jagode iz Grčke, pasulj iz Turske, beli luk iz Kine….
Svinjarija
Trgovačke prevare šire se regionom nekadašnje Jugoslavije po istom receptu. Tako je jedan pravnik iz Sarajeva odlučio da nekoga tuži jer je, prevaren, kupio kesicu želatina u listićima proizvođača „Dr Oetker“ (za ramazanski kolač), pa je tek nakon detaljnog čitanja sastojaka na deklaraciji proizvoda shvatio da se radi o svinjskom proizvodu! Problem je bio u tome što je podatak da je u pitanju svinjski želatin saznao kad je slučajno pročitao i deklaraciju na srpskom jeziku, na istom pakovanju, koja je bila zamaskirana, zapravo prekrivena na pakovanju.

Riba koja se lažno predstavlja
Do kojih granica idu masovne prevare i pljačke građana-potrošača, govori i podatak da na srpskim tržnicama traje prodaja ribe iz jugoistočne Azije, iz reke Mekong, jedne od deset najzagađenijih na svetu! Njeno ime je pangasius, a ovde je prodaju kao domaći list ili somovinu, zbog sličnosti. Količine se mere tonama, a njenu evidentnu zagađenost teškim metalima još niko nije obznanio, ili ispitivanje količine otrova uopšte nije rađeno.
Zaleđeni pangasius košta manje od tri evra i ima ga u skoro svakoj prodavnici, mesari, pijaci, pa čak i u divljoj, uličnoj prodaji. Prevara je masovna, a najbolje uspeva u gradskim restoranima gde je nakon raznih „termičkih obrada“ nemoguće utvrditi šta je somovina, šta list, a šta otrovna riba latinskog imena iz daleke i mutne reke Mekong u koju su Amerikanci u vijetnamskom ratu bacili toliko bombi i otrova, koliko je dovoljno da sve bude otrovano još hiljadu godina.
U danima kada traju srpske posne slave, lako je zaključiti šta sve završi na stolovima miliona ljudi. Jedino nije jasno šta nadležna srpska ministarstva i pogranične službe rade, gde su ti korumpirani administrativni kanali kojima zatrovana hrana sa drugih kontinenata stiže, i koliko se novca tu obrće. Ili je sve jasno, ali samo kupcu, prodavcu i posrednicima…

 

Ekološki pokret Novog Sada,

Nikola Aleksić


adminĐubre svetsko a kontejner naš – kako nas sistematski truju
read more